Subota 18.08.2013.
Ustajemo oko pet sati, doručkujemo i krećemo ka Severnom vrhu Karanfila (2460 m). Noge su već umorne ali oduševljeni hitamo ka vrhu. Prolazimo iznad Krošnje kroz Vrata, puca pogled na dolinu Ropojane i beskrajno more kamenih vrhova i gromada. Osećamo strahopoštovanje pred zastrašujućom lepotom i snagom surove prirode Prokletija. Vidi se i karaula na Zastanu, dominira Jezerski vrh u Albaniji. Iznenađeni smo velikom količinom snega koja se zadržala i tokom avgusta. Na Severni vrh izlazimo za 3 sata i 45 min. Upisujemo se u knjigu, stavljamo pečate. Ne zadržavamo se dugo na vrhu, jer iako je lep i sunčan dan, znamo kako se vreme brzo menja na Prokletijama. Prethodnih dana svakodnevno je padala kiša, a od grupe planinara iz Novog Sada koji su se juče penjali na Očnjak saznajemo da ih je uhvatio i grad. Spust nije mnogo lakši od uspona, te se za tri i po sata vraćamo do kampa. Pakujemo se jer nam sledi duga vožnja do kuće a sutra valja i raditi. Ipak, ne propuštamo posetu Gusinju i mantijama a zatim i Plavskom jezeru gde se ne kupamo već zamišljeni ćutke sedimo i upijamo mir jezera i odraz Visitora na vodi. Obišli smo i Manastir Đurđevi Stupovi kod Berana.
|
|
|
|
|
|
Ostatak puta ka Beogradu sumiramo utiske jer iako smo planinarili
samo pet dana, to izgleda mnogo duže.
U pet dana prešli smo 1300 km, ispenjali devet vrhova, jedan kanjon, kupali se u ledničkim jezerima i obišli dva manastira.
U Beograd stižemo oko tri sata ujutro, umorni i zadovoljni. I kako piše na jednoj tabli na Prokletijama: ”Iz planine se vraćamo mlađi i ljepši.”
Izveštaj I fotografije: Vuk Tubić i Vojin Tubić, “PK Balkan”