Po povratku u ,,civilizaciju”, nismo propustili priluku da se okupamo u čistom moru i lepim plažama Uranopolisa. Nastavljamo ka Solunu, gde stižemo predveče i nekoliko sati provodimo u šetnji i obilasku znamenitosti. Čeka nas noćna vožnja do ostrva Lefkade gde stižemo ujutro. Lefkada pripada Jonskim ostrvima i nalazi se između Krfa i Kefalonije. Karakterišu je nadaleko čuvene plaže, među najlepšim na Mediteranu. Dočekala nas je kiša ali je ubrzo probilo Sunce i popravilo nam raspoloženje. Šator postavljamo u kampu na plaži Pefkulija. Nedaleko od mora, u borovoj šumi. Meša se zvuk talasa sa mirisom borovine, eukaliptusa i neke biljke koja miriše kao tamjan. Slobodno mogu reći da ne pamtim da sam spavao na lepšem mestu. Kraj je sezone te nema mnogo kampera. Naredna četiri dana provodimo odmarajući i kupajući se na najlepšim plažama Lefkade-Egremni, Porto Katciki, Milos, Katizma…Lefkada postaje poslednjih godina sve popularnija među našim turistima i toplo bih je preporučio svima.
 |
 |
Nakon pet dana obilazimo gradić Artu i čuveni most a zatim nastavljamo ka primorskom gradiću Nei Poriju gde nas je čekao najlepši i član naše ekipe-planinarka Vesna koja je došla autobusom iz Beograda da bi zajedno penjali Olimp. Obilazimo mestašce Litohoro koje se nalazi u podnožju Olimpa. Litohoro je popularna destinacija za sve planinare koji penju Olimp jer sve rute za uspon kreću jugozapadno od gradića. Veliki je broj i turista koji su došli na izlet jer je gradić lepo sređen i ima dosta prodavnica i lepih restorana a puca i pogled na Olimp. Provodimo oko sat vremena u šetnji gradićem, obilasku Crkve i prodavnice planinarske opreme gde smo se raspitali za vremensku prognozu za sutra. Nastavljamo ka Prioniju usput obilazeći i novi manastir Svetog Dionisija.
Na Prioni (1100mnv) stižemo oko 16h, ostavljamo kola, prepakujemo se i krećemo na uspon. Veliki je broj planinara na stazi. Srećemo naše planinare iz Predejana i Surdulice koji se spuštaju sa Olimpa. Do Doma ,,A “ na 2100mnv. stižemo za oko dva sata i četrdeset minuta laganog hoda. Dom je prepun, popunjeni su svi kreveti, pa kako smo imali tri rezervacije a bilo nas je četvoro, jedno od nas je moralo da spava na podu. No računali smo sa time te smo poneli podloške i vreće. U domu je i veća grupa planinara iz Niša.
U subotu, 21. avgusta, ustajemo u 7 sati, doručkujemo i krećemo ka vrhu. Jutro je predivno, sunčano i toplo. Na vrh Skala (2863mnv) stižemo za oko dva sata. Pravimo kraću pauzu te za oko četrdesetak minuta stižemo na Mitikas (2917mnv) i upisujemo se u knjigu. Vraćamo se istim putem mimoilazeći se sa velikim brojem planinara. Sa Skale odlazimo na Skolio (2911mnv), te ,,čekiramo” i ovaj vrh. U povratku srećemo Majku svih Balkanaca-našu Milanku koja vodi grupu, te se grlimo, međusobno čestitamo i slikamo zajedno. Divno je što smo se sreli baš ovde.
 |
 |
Sledi spuštanje istim putem do Doma a zatim i do Prionija. Pakujemo opremu u kola, svraćamo i do starog manastira Svetog Dionisija koji su razrušen u toku drugog svetskog rata a sada se obnavlja.
Nema veće gužve na putu i granicama pa u Beograd stižemo ujuto oko 4 sata. Znam da sam napisao preopširan izveštaj, ali prvi deo izveštaja o Svetoj Gori namenjen je svima onima koji bi želeli da je posete i vide što više na Svetoj Gori. Agencije i grupe koje vode na Svetu Goru obilaze Hilandar i možda još jedan ili dva manastira. Mi smo ih u toku ovog putovanja obišli jedanaest a planiramo put i sledeće godine, te se nadam da će ovaj tekst nekom biti od koristi.
Izveštaj i fotografije: Vuk Tubić i Vojin Tubić, “PK Balkan”