Ovogodišnji prvomajski uranak bio je razočaravajući za mnoge hedoniste, obzirom da kišovito vreme nije dozvolilo roštiljanje i višečasovno ruiniranje prirode zarad naše zabave i „uživanja u njoj“.
Mala grupa planinara odlučuje da prvomajsku sreću potraži nešto južnije i to u pokušaju da ispenju vrhove Rile, Maljovicu i Musalu. Nakon petočasovne vožnje stižemo u Sofiju gde iskorišćavamo pauzu između kišnih intervala i obilazimo verske i kulturno istorijske znamenitosti locirane u centru Sofije.
Nastavljamo dalje ka našem odredištu, Borovecu. Stižemo u sumrak i smeštamo se u planinarskom domu (u daljem tekstu hiža) Šumnatica na 4 km od cenrta Boroveca, gde nas dočekuje naša vedra i uvek nasmejana Marijana.
Na večernjem druženju dogovaramo se da zbog najavljenog kišovitog vremena ujutru penjemo Musalu, a Maljovicu odlažemo za subotu. Za razliku od očekivanog kišovitog jutra, budi nas cvrkut ptica i vedro nebo. Pakujemo se i kombijem prebacujemo do stanice gondole.
Gondolom izlazimo do visine od oko 2350 mnv nakon čega polazimo u našu planinarsku avanturu. Izohipsom nakon jednoipočasovnog hoda po snegom zavejanoj stazi, stižemo i do hiže Musala gde se okrepljujemo i susrećemo sa grupom planinara iz Zagreba i iz Sremskih Karlovaca.
Ubrzo nastavljamo dalje. Snega kao u januaru. Polako, korak po korak, ostavljamo i hižu Everest za nama i ulazimo u završnicu našeg uspona penjući se osloncem na gelender do vrha Balkana, Musale 2925 mnv.
Okrepljenje, presvlačenje, ispijanje vina, fotkanje i polazak nazad.
Pažljivo silazimo do hiže Musala odakle kreće neobuzdano brz hod izohipsom ka gondoli kako bi je pre isključenja iskoristili za silazak.
Ne uspevamo, žičar nema sluha za našu molbu te nastavljamo dalje skijaškim stazama.
Vreme nas je poslužilo te je i ovaj deo silaska bio obskrbljen zadovoljstvom. Oko 20 časova stižemo u dom. Večeramo i potom uz smeh analiziramo dešavanja na planini.
U subotu oko 8 časova krećemo ka sportskom centru Maljovica koji se nalazi na oko 1700mnv. Stižemo, pakujemo se za uspon i krećemo.
Nakon kraćeg pešačenja stižemo do hiže Maljovica 1960 mnv. Opet okrepljenje. Deo grupe (3 člana) uz našu preporuku ostaje ovde, a nas sedmoro nastavlja dalje.
Uslovi pravi zimski. Penjane strmih nagiba i kuloara, prćenje snega i kratki, spori nebrojani koraci. Povremeno šiba hladan vetar, povremeno susnežica a na trenutke i razvedravanje. Uspeli smo sa grebena da ugledamo i sliku impresivanog Rilskog manastira. Nakon pet sati uspona sa sedam pređenih kilometara izlazimo na vrh, Maljovica 2729mnv.
Prilično izgladneli, čašćavamo se međusobno, fotkamo i nakon kraćeg zadržavanja vraćamo se nazad. Otpenjavamo, silazimo polako i pažljivo.
I ovaj put odoleli smo lošim vremenskim uslovima, te na polazište stižemo prilično suvi i čisti. Sledi druženje uz vatru kamina u Marijaninom toplom domu.
Sutradan, nedelja, obilazimo Rilski manastir i u 12 časova krećemo ka Beogradu gde stižemo u 21.30.
Četiri na izgled duga dana prodjoše kao tren. Tren prepun raznoraznih lepih dešavanja i smehom ispunjenih trenutaka koje neću javno deliti putem ovog izveštaja, malo sebično ali tako je.
Zahvaljujem se svim članovima ove avanture na prelepo provedenim zajedničkim trenucima prvomajskih praznika. Moram ih i imenovati: Dragana Gaga Golubović, Ines Narančić, Čedomir Žarković, Gordana Savić, Radomir Mikić, Mihajlo Jovanović, Milanka Arsić, Anja Dikić i Raško Dikić.
Izveštaj sastavio: Branko Dikić
Fotografije: Milanka Arsić, Dragana Golubović, Mihajlo Jovanović