Karpati su najduži planinski masiv u Evropi. Protežu se u dužini od 1500 km u vidu luka od Bratislave preko teritorije Češke, Poljske, Ukrajine i Rumunije sve do istočne Srbije. Najviši vrh je Gerlahovski štit (2655m) i nalazi se u Slovačkoj. Dele se na Zapadne Karpate sa Tatrama i na Južne i Istočne Karpate poznate i kao transilvanski Alpi. Izvorišta su reka Tise, Visle, Odre, Dnjestra i bogate se brojnim jezerima. Klima je kontinentalna i planinska. Šume se pretežno bukove, u višim predelima četinarske. Od divljih životinja naseljavaju ih medved, vuk, divlja mačka i dr.
Južni Karpati predstavljaju verovatno najlepši deo Karpata, a masiv Faragaš, dužine oko 50 km, je skriveni biser Rumunije. Sa brojnim vrhovima preko 2000m, preko 50 jezera, nepreglednim šumama predstavlja idealno mesto za sve zaljubljenike u prirodu, planinare i skijaše. Ukoliko se malo potrudite, otkriće vam svoje čari, idilične poglede sa vrhova, prastare mistične priče i legende.
Moldoveanu (2544mnv) je najviši vrh južnih Karpata i Rumunije. Iako tehnički nije preterano zahtevan, dužina staze i velika visinska razlika koja se prelazi u toku dana čine ga ozbiljnom planinarskom avanturom.
PROGRAM AKCIJE:
Subota 29.april.2017.
06:30 h Polazak iz Beograda iz Skerlićeve ulice od Hrama Svetog Save. Vožnja do mesta Sambata de Sus gde stižemo u ranim popodnevnim satima. Obilazak Manastira Brancoveanu.
Manastir Brancoveanu u mestu Sambata de Sus podignut je 1657. godine. Izgleda veličanstveno i raskošno. Velika je Svetinja, ne samo ovog dela, već čitave Rumunije. Mesto je hodočašća ogromnog broja vernika.
Nastavak vožnje do mesta dokle će moći da stigne prevoz (zavisi od vremenskih uslova). Pešačenje sa svim stvarima do planinarskog doma Cabana Sambata na 1401mnv (1-2 sata hoda). Odmor. Noćenje.
U planinarskom domu ima hrane ali nemožemo garantovati koliko će vam se dopasti jelovnik 🙂
Nedelja 30.april 2017.
Rano ujutro uspon od planinarskog doma Cabana Sambata do grebena a zatim grebenom do vrha Moldoveanu (2544mnv).
Do vrha potrebno je oko 5 do 6 sati hoda. Dužina staze oko 22km, uspon oko 2100m. Povratak u dom. Noćenje.
Ponedeljak 1.maj.2017.
Silazak od doma do parkinga. Odlazak u mestašce Bran. Obilazak Drakulinog dvorca Bran.
Zamak Bran poznat i kao Drakulin zamak je najveća turistička atrakcija u Rumuniji. Iako nema puno dodirnih tačaka sa Vladom Cepešom (1431-1476) koji je ovde boravio svega dva i po meseca kao zarobljenik, poslužio je piscu Bremu Stokeru kao inspiracija za roman o Drakuli. Godišnje ga poseti preko pola miliona turista.
Nastavak putovanja ka Brašovu.
Grad Brašov-nekadašnja nemačka kolonija jedna je od glavnih urbanih atrakcija u Rumuniji. Brašov je srednjevekovni grad sa istorijskim centrom, baroknim fasadama, i još uvek držećim kamenim zidinama. Podignut je u trinaestom veku i ima šmek starih centralnoevropskih gradova, Krakova, Bratislave. Pre nekoliko godina proglašen je za evropski prestonicu kulture.
Istovremeno i star i moderan, veoma čist i interesantan odrednica je mnoštva turista. Glavne atrakcije su stari grad sa velikim trgom Piata Sfatului gde je u srednjem veku bila tržnica, Gradska većnica (sagrađena 1420. godine), Crna Crkva (najveća protestanstska Crkva u ovom delu Evrope iz 14.veka), rumunska Katedrala, Strada Sforii-najuža ulica u Evropi…
Obilazak znamenitosti grada i neke od prodavnica planinarske opreme. Dolazak u Sinaju, smeštaj u sobama, slobodno vreme. Noćenje sa doručkom u hotelu, sobe sa dvo i tro krevetne sa sopstvenim kupatilom.
Utorak 2.maj 2017. Obilazak Manastira Sinaja, dvorca Peleš i Pelišor.
Sinaju nazivaju i biserom Karpata. Mali grad i odmaraliste okruzeno je visokim impresivnim planinama. Preko zime, Sinaja je i veliki ski centar, a razdaljina od samo 120 km od Bukuresta, ucinila je da Sinaja postane atraktivan turisticki centar tokom cele godine. U Sinaji -kraljevskom mestu-obavezno treba obići predivni dvorac Peleš, rezidenciju porodice prvog rumunskog kralja Karola I kao i dvorac Pelisor (gde je cesto boravila naša princeza Marija, poreklom Rumunka) i manastir Sinaju.
Povratak za Beograd u kasnim večernjim satima.
P.S. Uspon na Moldoveanu nije tehnički ali je kondiciono zahtevna zbog dužine i velike visinske razlike koja se savladava. Ko ne želi da se penje na Moldavianu moze uživati u prelepim predelima Karpata ili smestiti se u podnožju planine.
Oprema standardna za visokogorske uslove. Poneti vreću sa spavanje u Domu. U domu je moguće naručiti neki skromniji obrok.
Cena: 105 E prevoz, tri noćenja (u domu dve noći + jedna noć u hotelu + doručak) i osiguranje
Prijava za akciju, meilom, telefonom, sms porukom ili na sastanku Kluba utorkom od 19 do 21:30h. Uz prijavu dostavite kopiju pasoša i broj planinarske knjižice. Planinarska knjižica važi u koliko ste platili članarinu za 2017. godinu (obavezno poneti planinarsku knjižicu na put).
Vodiči: Vuk Tubić, tel: +381 64 122 3201 , e-mail: tubicvuk@yahoo.com
Milanka Arsic, tel. +381 64 182 4440, e-mail. milanka.arsic@gmail.com