4. kolo Treking lige Srbije – Sokobanja
U subotu, 30. juna, održano je 4. kolo Treking lige Srbije, na obroncima i vrhovima planina Ozren i Devica. Organizator je Planinarski klub Ozren iz Sokobanje. Ova staza važi za najtežu i kondiciono najzahtevniju u okviru Treking lige Srbije. Najduža staza je dužine 36 km, sa visinskom razlikom od 1810 metara.
Zahvaljujući tome što se prolazi živopisnim terenima, kroz predivne pejsaže i kroz fantastične šume, nekako se lakše pređe i to što se zove teškom stazom. A ima i nas koji baš uživamo i ne primećujemo da je nešto posebno teško, sem možda kada idemo kroz blato koje se nikako ne može preskočiti niti zaobići, pa gazimo i sve veću količinu blata nosimo na svojoj obući, noge su sve teže i teže i teže je napraviti novi korak, a za nas koji volimo da ne zategnemo pertle na patikama za trčanje, povremeno se pojavi bojazan da će patika ostati zaglavljena u blatu… Blata nije bilo na celoj stazi, samo na kraćim deonicama, na par mesta, ali i to je otežavalo put, stoga je limit za najdužu stazu bio produžen sa 9 na 9,5 sati.
Iako je dan počeo sa oblacima i slabom kišom kasnije se razvedrilo, tako da se može reći da smo imali pristojan dan za šetnju i trčanje kroz prirodu.
Važno je da je na startu bilo vedro i kada je većina nas stizala na cilj, tako da smo mogli da uživamo u druženju, susretima sa planinarima i trkačima iz drugih klubova, i naravno da neometano uživamo u tradicionalno odličnom vojničkom pasulju.
Staza je odlično uređena, bezbedna i stvarno odlično obeležena planinarskim markacijama, na par mesta nacrtanim srcima na stablima, što podseća na Frušku goru, trakicama crveno bele boje. Na raskrsnicama su bile postavljene table, sa crvenim putokazima u obliku strelica, sa upisanom kontrolnom tačkom ka kojoj vode. I pored toga, dešavalo se da nam naiđe neko u susret i da kaže da je zalutao negde, ni sam ne zna kako i kuda i sada se vraća do KT da overi tačku. I to se uvek dešava, koliko god da se dobro markiraju i obeleže staze.
Ne vredi prepričavati teren kojim vodi staza jer to se mora doživeti i videti, jer ni jedna fotografija ne može da dočara kako nestvarno izgleda utvrđenje Soko grad u onolikoj šumi koja ga okružuje, ili kako je divno na kratko skrenuti sa staze do vidikovca Golemi kamen. Prolazi se pored mesta odakle poleću paraglajderi, kroz samo dvorište bolnice Ozren, sa predivnim starim drvoredom, pored nekoliko izvora, crkve Arhanđela Gavrila.
Meni omiljeni deo staze je onaj na koji se najviše žale trkači, na samom grebenu Ozrena, kada se dolazi do vrha Leskovik, na nadmorskoj visini od 1174 metra. Skakanje sa kamena na kamen, u kraškim predelima, gde je voda potpuno čudnovato izrezbarila stenu i napravila nestvarno nazubljene, oštre stene, sa dubokim prorezima, gde mora da se vodi računa o svakom koraku, a oči žele da uživaju u predelima i širini koja se otvara ispred i oko vas… ili dolazak ispod KT 7, Oštre čuke, kada svako ko prvi put dolazi ne veruje da će se stvarno popeti na tu stenu koju vidi ispred i iznad sebe, pa onda ono oduševljenje kada se ipak nađe na vrhu te Čuke, na onim stenama i pogleda oko sebe… verujem da se svi tu zadržimo da napravimo bar jednu fotografiju.
Okrepne stanice su bile odlično raspoređene, ljubazni volonteri su nas upozoravali kada na sledećoj tački neće biti vode, pa da se tu kod njih napijemo, napojimo, dopunimo svoje flašice. Bilo je i limuna, pomorandži, banana, bombona, krem bananica, verujem da bi stvarno bilo teško naći zamerku za organizaciju ovog kola Treking lige Srbije.
Predstavnici PSK Balkan koji su završili veliku stazu su: Ratko Maksimović, koji je bio prvi u konkurenciji muškaraca na velikoj stazi, prešao je svih 36km za nepuna 4 sata, Dejan Todorović, Danilo Obradović, Dušan Marinković, Vesna Đoković i Jelena Milosavljević, naša Čupka.
Na srednjoj stazi, dužine 26,6km, sa ukupnim usponom od 1250 metara, naša drugarica Mila Novaković je osvojila drugo mesto u konkurenciji žena, prešla je stazu za 4 sata I 11 minuta, i radujemo se njenom uspehu!
Izveštaj napisala Vesna Đoković