5,6. i 7. avgust 2011. godine
Dugo već počinjem ovaj izveštaj.
Verovatno se čovek posle niza uspona i izveštaja uplaši da se ne ponavlja i ne korača već utabanim stazama koje nikome neće biti zanimljive!
A opet shvatiš da da si prave reči zaturio negde u najdubljim đžepovima ranca, da si ih zadenuo za maglovite vrhove i ispio sa okrepljujućim kapima mastike u sunčanoj dolini…
Pa onda danima ćutiš tu lepotu koju si udahnuo čitavim bićem i čekaš da te bar u snovima pohode bajkoliki pejzaži!
U međuvremenu i utvrđujem gradivo, obnavljam, sistematizujem:
Planinski masiv Rile nalazi se 60km južno od Sofije. Mnogobrojna glečerska jezera, bisti izvori, potoci, vodopadi i vrhovi preko 2700m privlače mnogobrojne turiste, skijaše, alpiniste i planinare.
Musala (2925m), najviši vrh Rile, istovremeno je najviši vrh Balkana. Dobro markirane staze, mnogobrojni planinarski domovi i skloništa čine Rilu bezbednom preko cele godine. Skijaški centar Borovec, u podnožju Musale, jedan je od najvećih skijaskih centara u Bugarskoj.
Najviši vrh severozapadne Rile je Maljovica (2729m) u čijem podnožju se nalazi planinarski obrazovni centar Bugarske. Uspon na Maljovicu je moguć iz više pravaca. Uobičajeni pravac je od planinske kuće Maljovica sa istočne strane. Najlepši i najduži uspon je sa severozapadne srane, od Rilskih jezera. Najstrmiji uspon je sa južne strane od Rilskog manastira.
Tako piše u vikipediji, tako počinju brojni izveštaji…
Onda shvatim da je ova akcija sa PK Balkan bila nešto više, da je pružila jedinstven doživljaj, da je ova balkanska diva ovoga puta bila izuzetno darežljiva prema nama i dala nam gotovo maksimum…
Koračajući, poneko je dotakao još jedno od svojih utočišta ili na maglovitom vrhu doživeo neku vrstu katarze, a onda umio sopstvenu dušu i oglednuo se na mirnoj površini jezera.
Ali, da krenem od početka:
Petak, 5. avgust 2011. godine, Beograd uzavreo, plato ispred Hrama Svetog Save pun. Zvona oglašavaju 17h, a odabrana Milankina družina pocupkuje na parkingu kod Narodne biblioteke.
Vozač Rajko vešto ukršta štapove i tiska nabubrele rance i otiskujemo se ka jugu…
Put protiče dobro, bez događaja vrednih pomena, a u usnuli Marijanin dom Šumnatica, stižemo oko dva sata iza ponoći.
Spavamo brzo i lepo…čeka nas uzbudljiv i naporan dan!
Subota, 6. avgust 2011. godine.
Sanjivi dom ušuškan maglom ćuti. Na kraju šume više liči na bakinu kućicu iz bajke, nego na stecište avanturista! Rasanjavamo se u hodu i ponovo tonemo u dremež u Rajkovom kombiju koji nas vodi do kompleksa Maljovica odakle krećemo na uspon!
Potpuno smo budni i orni onog trenutka kad se nađemo pred ulazom u Nacionalni park Rila i ugledamo veličanstveni vrh Maljovica, koji me je u trenutku, ovako moćan i obasjan jutarnjim suncem podsetio na čudesni Materhorn!
Polazimo sa istočne strane. Ubrzo nas kao dobrodošlica presreće česma, moćan izvor ukroćen ljudskom rukom, simbolično nas upoznaje sa Rilom, koja je sva u zagrljaju izvora, potoka, jezera…
Dalje nastavljamo uz reku Maljovicu ka istoimenom domu. Lagano se penjemo ka vrhu koji nam je stalno pred očima. Dom na visini od 1960m i brojni bungalovi oko njega tek se bude i proviruju iz visokog rastinja! Pravimo kratku pauzu.
Rila šumi, a onda u trenu sve utihne i nađete se pred jezerom koje vam oduzme dah svojom mirnoćom i blistavošću…Elenina jezera.
Živopisni predeli i staza koja vijuga ne da vam da osetite umor, već svakim korakom snaži i prosto nosi ka vrhu koji se skrio u magli….
Travnatom padinom stižemo do cilja.
Jedinstven osećaj, za mene poseban, osećem neko pročišćenje…kao da sam dotakla usnulu sen meni drage osobe.
Svi su srećni, sledi fotografisanje pa okrepljenje…Dok se spremamo za pokret razilazi se magla, ozareni smo predelima koji se otkrivaju pred nama…
Sa vrha Maljovice spuštamo se niz travnate livade i prelazimo preko Velikog Mramorka (2602m) odakle se odvaja strma, zahtevna staza prema Rilskom manastiru. Sam manastirski kompleks skrio se duboko u dolini, zavijen u plašt magle budi ljubopitivu maštu onih koji ga još nisu videli i veličanstveno sećanje onih koji su imali sreću da ga već pohode.
Put nam preseca stado divokoza koje se u trku stropoštaše u maglenu zavesu i ostaviše nas u nedoumici da li smo ih zaista videli ili su iskrsle kao snoviđenje…
Vrhovima Mramora 2598m spuštamo se do sedla i kroz maglu, grebenom izlazimo na Dodov vrh (2601m) gde pravimo kratku pauzu.
Usponi se smenjuju sa strminama, hodamo već satima, ali predeli su takvi da nose napred i tako taman kad pomislimo ne može se dalje, pred nama iskrsavaju sa desne strane Urdina jezera koja nas potpuno hipnotišu i jedino što želimo to je da u objektive urežemo tu lepotu za naše bližnje i umetničke galerije…Dlanovi Rile čuvaju otopljene pahulje, za žedne bogove i nesmirene ratnike koji tragaju za sobom i nadaju se utočištu…
Stižemo do novog vrha, Vazov vrh 2659m, zaslužena pauza. Čuj mene, zaslužena!!!
Neophodna! Ko još ima snage fotografiše se…više i ne znam koji je to vrh po redu, ko maratonci! Ćutim kraj gomile kamena, skrivam se od vetra i osluškujem tišinu. Lepo mi.
Tako mi i treba!
Ipak, drži me osećaj da je tu negde dom…i kafa! Svi je prizivamo, iščekujemo, sanjamo…
Bane nešto gunđa, hvali turu, baš lagana…
Od Vazovog vrha, preko Razdela stižemo do jezera Suza, jedno od Sedam Rilskih jezera.
Tu nam naš prijatelj Živko iz Sofije, pokazuje uzvišenje na kojem se okupljaju članovi društva Belo bratstvo, koje to mesto smatraju centrom sveta, gde u velikom krugovima uz svoje duhovne pesme baš kad sunce počinje da izlazi odaju počast planetama i zvezdama!
Osećamo čudesnu energiju, još da je da ugledamo dom i osetimo ukus kofeina, možda i mi dotaknemo zvezde!
Prelazimo preko prevoja, ispred nas jezero Oko, sa desne strane Blizanci, Tri lista, Bugreg, Riblje jezero i napokon iz nekog rastinja, ukaza se planinarski dom Sedam Rislih jezera! Pauza! Živko nas časti kafu! Pade i poneka kap kiše!Ubrzo moramo dalje, ostalo je još oko 3h ili…Spuštamo se polako, kolena klecaju, ali duša okrepljena kotrlja nizbrdo!!!
Spuštamo se niz četinarsku šumu, livadama, a zatim uskom kamenitom stazom do Birzanske poljane. Izlazimo na široki šumski put, raskrsnica za planinarski dom Loveč i Vadu. Mi okrećemo desno prema Vadi.
Odužilo se…Bane već duže vreme priziva Rajka i kombi: „Rajko, prikaži se…” Smejemo se i bukvalno kotrljamo nizbrdo. Noge idu same, trče ispred nas!
Napokon izlazimo na asfaltni put i stižemo do dugo iškekivanog planinarskоg doma Vada. Čekaju nas i Rajko i kombi i samo za nas upriličen repertoar na radiju: Haris Đžinović! Nije nam baš do meraka, trpamo se u kombi! Truckamo se do doma, ćutimo, ali srećni, priželjkujemo tuš, hranu, pivo, krevet…
A sutra nas čeka Praznik Rile i moćna Musala!
Nedelja, 7. avgust 2011. godine
Svanulo je vedro, sunčano jutro.
Deset planinara, na čelu sa Milankom, krenulo je oko 6h do Boroveca, a onda uz reku Musalinska Bistrica do hiže Musala. Vijugavom stazom, kroz stoletnu šumu i dolinom rečice savladali su za 2.45 minuta, ono što je grupa B, gde se našla i moja malenkost učinila žičarom do Jastrebeca!
Grupe su se spojile kod doma i zajedno ispeli vrh Musalu, stazom koja je toga dana bila prepuna ljudi!
Sama sam ostala kraj jezera i pratila ih pogledom, već znanom stazom kojom sam osvojila Musalu pre nekoliko godina… Uživala sam u mirnoj površini jezera i sunčanom danu. Kao i brojnim sadržajima koje je Planinarsko društvo Rilski turist iz Samokova pripremilo za ovaj dan!
Grupa se uspešno popela na vrh.
Lagano su se vratili do doma, a onda žičarom od Jastrebeca do Boroveca.
Posle okrepljenja u dolini, krenuli smo put Beograda…Ispraća nas svetlucava površina reke Iskar….Milanka nas zadivljuje nama samima, nismo ni slutili koliko možemo: za dva dana prepešačeno je oko 62 kilometra, i savladana visinska razlika oko 3500m n v.
Rila nas je nagradila za taj poduhvat, tu duboku posvećenost prirodi i njenim lepotama, sunčanim vidicima i osvojenim vrhovima! Otvorila je svoje dlanove za sve tragače za sobom…
Tragala za vas i susrela se na trenutak za sobom
Marijana Negovanović-Obradović