Tradicionalno organizujemo odlazak na Svetu goru – uspon na Atos i posetu manastirima
Pridružite nam se! 🙂
PROGRAM AKCIJE
Petak, 27. 4. 2018.
Polazak iz Skerlićeve ulice u poslepodnevnim časovima. Noćna vožnja kroz Makedoniju i Grčku.
Subota, 28. 4. 2018.
Dolazak u Uranopolis (Nebeski Grad) u jutarnjim časovima. Podizanje Dijamontiriona (svetogorske vize). Ukrcavanje na brod, plovidba zapadnom obalom do Manastira Dohijar.
Manastir Dohijar je prvi manastir na koji se nailazi ploveći duž zapadne obale Svete Gore. Podignut je na uskoj terasi iznad mora a u kompleksu dominira visoka kula. Dohijar je, prema predanju, osnovao Sveti Jeftimije, učenik Atanasija Atonskog, koji je u manastiru radio kao podrumar. Otuda i ime manastira, Dohijariu znači Podrumarev. Prvi zapisi o manastiru pod ovim imenom potiču iz 1030.godine. U manastiru se čuva Ikona Bogorodica Brzopomoćnica. Ova Ikona je najčuvenija posle Ikone Bogorodice „Vratarice“ manastira Ivirona i Bogorodice „Dostojno Jest“ u Kareji. 1646.godine, monah Nil, koji je bio odgovoran za trpezariju manastira, redovno je prolazio ispred ikone držeći u ruci upaljene sveće. Čuo je glas koji mu se obratio: „Nemoj prolaziti ovuda ponovo sa svećom kadeći moju ikonu“. Nil nije obraćao pažnju na ovaj glas. Međutim, glas se uskoro ponovo čuo i monah je oslepeo. Ostali monasi su počeli da prolaze pored Ikone sa puno poštovanja i postavili su ispred nje kandilo. Slepi Nil je provodio celo vreme moleći Bogorodicu da mu oprosti i da ga isceli. Nil je po treći put čuo glas iz ikone koji ga je obavestio da se njegova molitva čula. Njeno ime je Brzopomoćnica zato što ona čuje brzo i brzo pomaže. Uskoro je ovo čudo postalo poznato širom Svete Gore i Ikona je postala mesto hodočašća. Ova ikona i danas pomaže mnogima u nevolji i poznata je širom sveta.
Nakon obilaska Manastira Dohijar pešačimo da Manastira Ksenofont.
Manastir Ksenofont
Ksenofont je podignut na blagom uzvišenju pored mora, između Dohijara i ruskog manastira Sv. Pantelejmona. Od prvog udaljen oko pola sata hoda a od drugog oko sat vremena. Po predanju, u manastiru su prvo živeli Srbi i Bugari. Sava Hilandarac kaže da je „manastir prvo zasnovao Ksenofont, neki srpski vojvoda (inače istorijski nepoznata ličnost)“, pa je po njemu i dobio ime. Grčki pisci ne pominju to predanje, ni da je u Ksenofontu bilo slovenskih kaluđera. Prema grčkim istoričarima, manastir je osnovao prepodobni Ksenofont u X veku. Manastir se pročuo kada je u njega, za vreme car Votanijata (1078-1081) došao pod imenom Simeon, veliki zapovednik vizantijske flote sa trojicom svojih rođaka. Podigao je odbrambenu kulu i konake, opremio Crkvu, darovao bratiji knjige i ikone. U manastiru će vam rado pokazati ikone Deizisa i Dvanaest apostola, koje potiču iz šesnaestog veka, zatim čudotvornu Bogorodicu Odigitriju, za koju legenda veli da je, 1730, u tri maha sama dolazila iz Vatopeda, posle čega su se dva bratstva saglasila da treba da ostane u Ksenofont.
Nastavak pečačenja do Manastira Pantelejmon.
Manastir Pantelejmon
Ruski manastir Svetog Pantelejmona najupečatljivije je monaško stanište na zapadnoj obali Svete Gore. Posmatran s brodske palube manastirski kompleks liči na mali grad s mnoštvom crkvenih kupola, nizom pomoćnih zgrada i ogromnom gostoprimnicom za prijem gostiju. Različit je od svih drugih koje hodočasnik može da vidi na Atosu. Smešten kraj mora, današnji Pantelejmonov manastir je iz temelja podignut krajem XVIII i početkom XIX veka. Zabeleženo da je ruski manastir na Atosu postojao već u vreme kneza Vladimira, u X veku. Između 1346. i 1500. godine u manastiru je najviše bilo grčkih, a odmah za njima i srpskih monaha. Nema sumnje da je u to vreme Sveti Pantelejmon bio pod pokroviteljstvom srpskih vladara, vladalo je „opšte uverenje da Pantelejmon pripada Srbima“. Pokroviteljstvo cara Dušana -naročito je doprinelo materijalnom oporavku manastira, a Dušan mu je za igumana bio odredio učenog inoka Isaiju, koga su Atonci veoma poštovali.Ruski kaluđeri su na Atos počeli da pristižu u većem broju tek kada je Rusija zbacila mongolski jaram. Između 1500. i 1740. godine u manastiru je prvi put u bogosluženju preovladao slovenski nad grčkim jezikom. Unutar manastirskog kompleksa nalazi se petnaest paraklisa.. U ogromnoj trpezariji može istovremeno da obeduje hiljadu ljudi. U manastiru se nalazi i najveće zvono na Svetoj Gori, težine trinaest tona.
Smeštaj u višekrevetne sobe. Večernja služba. Večera. Noćenje.
Nedelja, 29. 4. 2018. Liturgija. Doručak. Plovidba do hilandarske luke Jovanica. Obilazak manastira Hilandar, Crkve Vavedenja Presvete Bogorodice, bunara Sv. Save, loze Sv.Simeona, riznice, manastirske prodavnice. Pešačenje ka manastiru Esfigmen, gde usput obilazimo krst i maslinu Cara Dušana i Kulu Kralja Milutina. Nakon sat vremena hoda stiže se u Manastir Efigmen.
Manastir Esfigmen
Esfigmen leži na samoj obali morskog zatona. Između obronaka brda Samarija i Živonosni istočnik. Prvi pisani pomen manastira datira iz 998. godine. U tim prvim dokumentima manastir se pominje pod imenom Esfagmen (što znači ubijen, iskasapljen, posečen). Mišljenje da je ime manastira izvedeno iz položaja na kome se nalazi – stešnjen između brda i mora (grč. esphigmenos). U manastiru je za monaha postrižen ruski podvižnik Antonije, koji je u jednoj pećini pored manastira proveo deset godina. Njega Esfigmenci smatraju ocem ruskog monaštva (kada se vratio u Rusiju, Antonije je osnovao Kijevsko-pečersku lavru). Pored Antonija Pečerskog, u manastiru su boravile i druge slavne ličnosti: monah Akakije (kasnije carigradski patrijarh Atanasije) i Grigorije Palama. Esfigmen su u srednjem veku pomagali Jovan V Paleolog, srpski car Dušan, despot Đurađ Branković, njegova ćerka sultanija Mara. U Esfigmenu danas živi oko stotinu monaha, među kojima i petorica Srba, koje mediji nazivaju zilotima. Manastir je postao centar antiekumenizma, ne samo na Svetoj Gori. Esfigmenci ne odobravaju ekumenističke akcije carigradskih patrijaraha i na službama ne pominju ime svog duhovnog poglavara. Na spoljnjem zidu, s morske strane, od 1974. godine stoji komad crnog platna s natpisom Orthodoxia e Tanatos (Pravoslavlje ili smrt).Svi dosadašnji pokušaji da se esfigmensko bratstvo protera sa Atosa nisu uspeli. Nepokolebljivi u veri, čuvanju kanona i svetotačkog predanja, i uz prećutnu podršku mnogih Svetogoraca, Esfigmenci opstaju i pored zabrane dopremanja hrane i lekova, oduzetih dobara i blokade bankovnog računa.
Obilazak manastira. Večernja služba. Večera. Noćenje.
Ponedeljak, 30. 4. 2018.
Liturgija. Doručak. Pešačenje do Hilandara. Prevoz kombijem do luke Jovanica. Plovidba trajektom do luke Dafni. Nastavak plovidbe do pristaništa Skita Svete Ane. Uspon do Skita. Skit je jedan od najlepših na Svetoj Gori, smešten na oko 400mnv. Obilazak Crkve gde se čuva stopalo Svete Ane. Nakon kraće pauze nastavak uspona na Atos. Pauza na Stavrosu gde se nalazi poslednji izvor vode i gde ćemo se snabdeti za taj i polovinu narednog dana. Nastavak uspona do kapele Panagia na 1500mnv. U kapeli se nalazi dvadesetak kreveta namenjenih hodočasnicima koji se uspinju na Atos. Ukoliko ne bude slobodnih mesta spavanje napolju u vrećama za spavanje. Noćenje.
Utorak, 1. 5. 2018.
Rano ujutro (oko 04h)uspon na vrh Atosa. Na vrhu ćemo dočekati izlazak Sunca. Povratak do Panagije a zatim spust do Karulje, svetogorske pustinje. Ukrcavanje na brod, povratak u Uranopolis. U povratku ćemo obići Kakovo-metoh Manastira Hilandar.
Sreda, 2. 5. 2018. Povratak u Beograd u ranim jutarnjim časovima.
CENA: 140 evra
U cenu je uključeno: organizacija putovanja i posredovanje u dobijanju vize, prevoz, obilasci manastira, noćenja u manastirima sa doručkom i večerom (hrana se u manastirima ne plaća).
Cena ne uključuje: Svetogorsku vizu, karte za brodove, individalne troškove.
Grupa je ograničena na 10 ljudi. Rok za prijavu je do popune grupe. Prilikom prijave je potrebna akontacija od 50 evra, ostatak najkasnije mesec dana pre puta. U slučaju otkazivanja potrebno je naći zamenu, najkasnije mesec dana pred put.
OPREMA: standardna za visokogorske ture, podloška, vreća za spavanje.
Vodič: Vuk Tubić +381 64 122 32 01, tubicvuk@yahoo.com