Tako i bi…Tada sam još iznajmljivala sobu kod Kvantaške pijace…Ustadoh oko pola šest…Pakovanje na brzinu i krenuh peške od Žeželjevog mosta ka Popovici…
Stigla sam oko 8h gore…Bila sam kao „Alisa u zemlji čuda“…Prvi put među renomiranim trkačima…Gledam pehare i diplome koje ih čekaju…I ljubav sa kojom prilaze trci..
Stigoh da popijem kafu sa mojom Biljom, ovogodišnjom pobednicom i lige…I krenuh oko pola devet na pešačenje…Trkači startuju u 9h, šetači mogu krenuti i ranije…Dobila sam knjižicu i polako…Međutim, Anja se zamislila…I umesto da stigne u Ledince…Vratila se ponovo na okretnucu na početku Popovice…Jao, šta sad?
Ko nema u glavi ima u nogama…Ajde peške ka Starim Ledincima uz Dunav…Za nekih 2 sata bila sam na regularnoj treking stazi…Nastavila od Ledinaca ka Rakovcu…Od Rakovca ka Dumbovačkom potoku…I na tom putu, par interesatnih vesti i razgovora…Milanka i kum našli Anju čak i u Dumbovačkom potoku… 🙂
E tu saznah za prinovu „Balkana“…
🙂 I kum mi je postao ujak…Tako da lepe vesti su pratile moje lutanje, pa ko bi se još osećao izgubljeno?
Kad sam stigla do Dumbovačkog vodopada, sretoh bračni par…Iznenadiše se činjenicom da sam ja kumče Željka Dulića…Popričasmo i ja odlučih da umesto regularnom stazom, nastavim ipak na čuvenu Kobilicu…Lep je to uspon, nema šta…Da mi je jednom se ispeti a da se ne zadišem…
Lep vidik..Lepo vreme…
Nastavih ka Brankovcu…I to je već put na kojem se do Popovice ne mogu izgubiti i ako se zamislim…Srećem tu prve trkače…Sa oko 50 i nešto kilometara u nogama, dođoh kod Branke u dom na kafu…Malo šale, popunjavanja diploma…Sačekah i drugaricu da joj čestitam na pobedi i požurih za grad da se nađem sa mojim Sremcima!Od jučerašnjeg – „Gde ču, šta ću?“ Ostala je avantura za sećanje…
Anjin izveštaj