Šta je brevet?
Brevet (breve) je francuska reč koja znači “sertifikat”. Randonneurbiciklizam (franc.reč Randonnee-označava “dugoputovanje”).
Randonneur-ska vožnja označava da svaki učesnik dobija na startu svoju karticu. Karticu mora da overi na svim usputnim kontrolnim tačkama i preda na cilju. Dakle, slično kao fruškogorski maraton, samo na biciklima. Tako da brevet zapravo podrazumeva sertifikovanu vožnju.
Istorija breveta vodi poreklo, naravno, iz Francuske. Na početku je brevet bila trka profesionalaca, 1200km od Pariza do Bresta. Od 1901.god. trka postaje internacionalna.Od 2011.godine od strane Randonneur Srbija organizuju se breveti u Srbiji dužine 200, 300, 400, 600 i 1000km.
Brevet nije takmičenje u uobičajenom smislu jer nema pobednika. Suština breveta je završiti trku u okviru vremena koje je limitirano za svaku vožnju (za brevet od 200km je 13 ½ sati). Tako da je pobednik svako ko završi vožnju. U toku breveta biciklista je samostalan, sam određuje kako će voziti, gde i kad će praviti i kolike pauze. Vreme počinje da teče čim započne vožnja a na vama je da uklopite da stignete na cilj pre isteka vremena. Pomoć u toku vožnje nije dozvoljena, tako da u slučaju eventualnih kvarova, biciklista sve sam otklanja.
Za brevet sam čuo prošle godine i jako me zainteresovao. Bicikl vozim rekreativno, često pravim izlete po Srbiji, vožnje 100-150 km, te reših da se okušam u ovom.
Pogotovo što je brevet 200km Srema bio je poslednji u ovogodišnjoj seriji te nisam nikako želeo da ga propustim.
U subotu, 4.oktobra brat i ja pakujemo bicikle na kola i iz Beograda krećemo oko 7h ujutro, kasnije nego što smo planirali. Stižemo u Inđiju, gde je start vožnje. Prijavljeno je preko 100 učesnika, ozbiljnih biciklista-takmičara, amatera, rekreativaca. Start je planiran za 8h. Dok smo uzeli kartone, raspakovali bicikle i presvukli se već je 8 i 15. Tako da startujemo sa zakašnjenjem što me malo nervira jer vreme teče od 8h. Jutro je prohladno, oktobar je mesec. Najavljen je oblačan dan ali bez kiše, vetar do 4m/s.
Grabimo prve kilometre, zagrevamo se, prija jutarnja vožnja. Na Google Earth-u sam pogledao trasu vožnje a delove sam ranije i vozio. Organizator je na mestima skretanja nacrtao strelice na asfaltu, tako da uz malo pažnje ne bi trebalo da zalutate. Skinuo sam trek, ali nije bilo potrebe da ga proveravam. Ipak, vidim da se jedan par biciklista vraća par puta, traže skretanja. Prvi deo puta je ravan, Novi Slankamen, Krčedin, Beška, Čortanovci. Vetar povremeno duva u leđa pa vozimo solidnom brzinom. Odavde kreće prvi uspon obroncima Fr.Gore do prevoja Banstol, pa sam do gore bio mokar. Onda sjajan spust po ne baš sjajnom putu ka Sr.Karlovcima. Dunav sa desne strane u svojoj širini, vetar u kosi, fenomenalan osećaj. Proleteli smo kroz Karlovce i stigli do Petrovaradina. Podno tvrđave na 56om km je prva kontrolna tačka. Overavamo kartone, osvežavamo se i nastavljamo da pedalamo ka Sremskoj Kamenici. Put se odvaja na levo i sledi drugi uspon uz Fr.Goru. Nagib je 8%. Pedalamo mravljom brzinom, 9km/h. Do prevoja Iriški Venac je 4 km, razmišljam, to je kao do vrha Avale, hajmo polako. Od prevoja sledi dobar spust preko Iriga a zatim ravan deo puta ka Rumi.