Grupa od devet planinara krenula je iz Skoplja oko 18h 07.08.2009.godine ka Srbiji. U Nišu im se pridružuje još troje planinara iz Bugarske nakon čega im se po dolasku u Beograd pridružuje još devetoro planinara. U 02.00h 08.08.2009.godine grupa je okupljena ispred hrama Svetog Save na Vračaru, molitva za srećan put i polazak čitave grupe put Hrvatske, Slovenije, Italije, Švajcarske i Francuske.
Posle više uzputnih pauza i kupovine opreme u Ljubljani oko 15h stižemo u Bled-gradić na severozapadu Slovenije u podnožju Julijskih Alpa i na obali bistrog Bledskog jezera. Po sredini jezera nalazi se malo ostrvce sa crkvom do koga se može doći isključivo veslanjem jer je upotreba motornih čamaca zabranjena zbog očuvanja čistoće bistre jezerske vode.
Iznad samog grada nalazi se i Bledski zamak koji ukazuje na postojanje drevne istorije ovoga grada. Šumovite padine planina Jelovice i Pokljuke predstavljaju savršeno okruženje ovog mesta. Jedinstena lepota jezera i njegove okoline, savršeni geografski položaj na južnoj strani Alpa čine Bled idealnim mestom za turizam.
Posle dvočasovnog uživanja u lepotama ovog dragulja i krempitama koje su ovde posebno slatke krećemo dalje preko Mojstrane ka Triglavskim vratima tj. ka dolini vrata gde se smeštamo u novoizgrađenom Šlajmerovom domu nedaleko od Aljoževog doma.
Nakon prijatnog sna i noćnog odmora delimo se u dve grupe i jedna grupa od 11 planinara kreće iz doline Vrata preko Praga ka Kredarici oklinčenom stenovitom stazom dok druga grupa od 10 planinara-turista autobusom kreće ka Kovinarskoj Koči odakle preko Krmske doline posle celodnevnog hodanja stiže do Kredarice.Pored ovih pravaca Triglav je moguće popeti i iz doline Soče preko Dolića i iz doline Bohinjskog jezera preko Rudnog polja i Vodnikovog doma. Kao što rekoh naš pravac uspona je iz doline Vrata preko Praga ka Kredarici i dalje ka vrhu Triglava.
Vreme nam je išlo na ruku, nit preterano sunčano nit maglovito al sve u svemu sasvim prijatno. Gazimo oštrim uređenim stenama i nakon tri sata stižemo do Bifea. Izvor male izdašnosti u steni polako kaplje i uspeva da zadovolji i okrepi mnogobrojne planinare koji ovuda prolaze. Oko 13h stižemo na Kredaricu , pravimo kraću pauzu za odmor i zbog sutrašnjih najava lošeg vremena iako nam nije bilo to u planu krećemo ka vrhu Triglava. Vrh penjemo od doma Kredarice severnom stranom i taj grebenski uspon je gotovo čitavom dužinom oklinčen mnogobrojnim klinovima i sajlama. Polako nailaze sivi oblaci i magla tako da je vidljivost uskoro maksimalno smanjena. Tamo gde teren to zahteva obavezno koristimo komplete pojasa, prusika i karabinjera za osiguranje kako neprijatnih iznenađenja nebi bilo. Stižemo do malog Triglava na 2725m odakle nas markirana staza vodi vertikalnom stenom ka vrhu. Posle nekih sat vremena stižemo sa Kredarice na vrh Triglava.
Triglav je jedan od nacionalnih simbola Slovenije. Smešten je u srcu julijskih Alpa a ime je po jednoj od mnogobrojnih legendi dobio po Božanstvu koje je imalo tri glave a upravo zbog svog jedinstvenog oblika i svojih kontura.Ova planina propinje se ka nebu dosežući u najvišoj tački 2864 metara nadmorske visine. Ovaj vrh je omiljeno planinarsko i alpinističko odredište u Sloveniji u kojoj je planinarenje nacionalni sport. Na vrhu se fotografišemo,pečatimo knjižice i kako bi utekli kiši i grmljavini ubrzo krećemo nazad ka Kredarici gde ćemo spavati. Pažljivo silazimo zbog klizavih stena, osiguravamo se i lagano u suton stižemo do doma na konačište.
U domu nas čeka topli čaj, slovenačke čorbice, druženje puno zadovoljstva i na kraju zasluženo spavanje u grupnoj spavaonici.
Uprkos prognozi lošeg vremena svanjava vedro jutro i grupa od četiri planinara među kojima i naš vozač Zoki kreće sa Kredarice ka vrhu. Vreme predivno, vidljivost izvanredna ka svim ostalim stenovitim vrhovima Julijskih Alpa. Grupa istom stazom izlazi na vrh ali ovaj put sa užitkom u prelepim pejzažima kojih juče nije bilo.
Po povratku sa vrha svi zajedno krećemo ka Krmskoj Dolini i Kovinarskoj Koči markiranom stazom koja vodi duž mnogobrojnih sipara i kamenjara do guste zelene šume na kraju. U planinarskom domu se tuširamo, ručamo i nakon toga pakovanje i pokret…Svraćamo u Kranjsku Goru gde nam se pridružuje još jedan član ekspedicije a zatim noćno putovanje kroz Italiju.
S jutrom ulazimo na teritoriju Švajcarske i posle nekih tri sata stižemo u podnožje masiva Apeninskih Alpa- u gradić Taš na jugu Švajcarske. Smeštamo se u kamp, rasklapamo šatore i peške odlazimo u Zermat, najčistiji grad u Evropi. Nad gradom kao stražar dočekuje nas Materhorn- san svakog planinara.
U gradu Zermat sva vozila su na električni pogon te zato i nije čudno što nosi epitet najčistiji. Grad prepun planinarske opreme al obzirom na cene retko ko od nas je sebi ovde priuštio koji komad.
Narednog jutra krećemo na Braithorn, gondolom izlazimo na 3820 metara, pravimo dve naveze, cepin u ruke, dereze na noge i posle ravnog snežnog platoa nailazimo na strmu padinu Braithorna. Brojni pejzaži nezaobilazni su za slikanje. Polako i pažljivo napredujemo ka vrhu i napokon stižemo do tog ozloglašenog “Noža “.
Tad mi je bilo u potpunosti jasno zašto sam toliko puta slušao priče o njemu. Milanka pravilno procenjuje situaciju i vraća jednog člana naveze nazad, jer zna da dalje penjanje za njega a samim tim i sve ostale u navezi neće biti sigurno. Sa velikim strahom i ogromnom pažnjom napredujemo korak po korak ka vrhu i posle par minuta koji su trajali veoma dugo stižemo do cilja. Radost stiže tek kad smo obavešteni da se ne vraćamo istim putem. Vraćamo se u Taš i nakon ručka polazimo ka Šamoniju.
Dva sata vožnje i tu smo. Smeštamo se u planinarski dom nedaleko od centa grada i sutradan čitav dan posvećujemo šetnji i obilasku grada. “Šamoni- Mon Blan“ je gradić na Istoku Francuske.
Sam grad nalazi se na 1035 metara nv. i jedan je od najpoznatijih alpinističkih i ski centara na svetu jer se nalazi u podnožju masiva Mon Blan. Šamoni je sa italijanskim gradom Kurmajerom koji se nalazi na južnoj strani masiva Mon Blana povezan tunelom dugim 11,6 km koji prolazi kroz sam masiv, a takođe i sistemom gondola koji vodi preko masiva i dostiže visinu od 3842m. Na toj visini čovekova ruka je napravila nešto nestvarno. AIGUILLE DU MIDI restoran sa mnogobrojnim vidikovcima, pasarelama i liftovima i sve to na i u stenama na 3842m nv.
Mesto odakle se pruža pogled s jedne strane na Mon Blan a sa druge na prelepu panoramu grada Šamoni. Posle celodnevnog odmora i kupovine opreme krećemo na naš krajnji cilj.
Posle gondole i zupčaste železnice sa Orlovog Gnezda(2342 m) put nas vodi kozjim stazicama do planinarskog doma i kampa TETE ROUSE na 3167 m.
Tu pravimo pauzu za doručak i posle nje idemo dalje preko kuloara smrti a zatim obodom velikog kuloara uz tzv. monblansku stenu. Posle napornog tročasovnog pentranja po veoma slabo osiguranim stenama sa svega nekoliko sajli stižemo do planinarskog doma Du Gouter na 3817 m.
Prepun dom planinara, jedni dolaze drugi odlaze, svako snima mesto na kome će spavati i uskoro, svetla u domu se gase a pod, klupe i stolovi pretvaraju se u najudobnije krevete. Tačno u ponoć buđenje, priprema opreme za završni uspon, od ushićenja što krećemo na sam vrh ne stižemo ni da žalimo što smo tek par sati spavali. Pred nama su bezkrajne snežne padine prelivene mrakom. Dok hodamo brzo nas savladava umor a kad stanemo napred nas tera hladnoća. Mnogobrojne strmine savladavamo čestim serpentinama a ispred i iza nas zmijolika kolona svitaca pruža se u nedogled. Krenuli smo sa po sto koraka do pauze, al se ova brojka neprestano smanjuje. Stižemo do visoravni Valoa a za nama stiže i svitanje zore. Sa svitanjem zore na našim licima počinju da se javljaju i osmesi- Mon Blan je pred nama.
Polako ali sigurno savladavamo sve prepreke i oko pola osam je naša prva grupa već bila na vrhu. Uskoro stižemo svi i ekspedicija uspona na Mon Blan uspešno se završava sa popetih 9 planinara.
Na vrhu nas vreme dočekuje kao pravi domaćin, dozvoljava nam da se opustimo i da uživamo u čarima koje nam priređuje.
Nestvarna i nepregledna prostranstva oblaka koji se razlivaju međ stenovitim vrhovima Alpa sada su ispod nas. Slikanje, uživanje, odmaranje i kao što sve lepo kratko traje tako i ovo. Moramo krenuti nazad ali kako bi užitak trajao što duže mi se trudimo da idemo što sporije. Stižemo u Du Gouter gde nas ovaj put čekaju pravi kreveti, valjda zato što smo sad stvarno zaslužiliJJJ. Spavanje, spavanje pa opet spavanje, mesto visinske, hvata nas spavaća bolest. Ujutru u šest ustajemo i krećemo polako na dole, isto kao kad smo dolazili samo sad u obrnutom smeru.
Bezbedno silazimo obodom velikog kuloara. Po našem prelasku kuloara smrti počinje lavina kamenja koja traje neprekidno petnestak minuta-JEZIVO! Silazimo u “Les Houches“ gde nas čekaju naši prijatelji planinari turisti koji su u međuvremenu bili na Ženevskom jezeru. Čestitke, slikanja i opet autobus i put ka Milanu. Noćimo u jednom kampu u okolini Milana. Kupanje u reci i bazenu a zatim pevanje, igranje i druženje.
Ujutru odlazimo u Milano, glavni grad pokrajine Lombardije u severnoj Italiji. Obilazimo Milansku Katedralu “Duomo“ najvažniji arhitektonski simbol grada i majstorsko delo Italijanske gotike koja je početa sa izgradnjom još u davnom 14. veku a dorađuje se i danas. Odlazimo ka Skali i Leonardovom trgu a na tom putu prolazimo kroz galeriju “Vitorio Emanuel“ jedan od najimpozantnijih i najlepših primera tržnih centara iz 19. veka.
Posle obilaska znamenitosti Milana krećemo ka Veneciji. Autobusom stižemo do gradića Venecija Mestre a potom u Veneciju odlazimo vozom. Venecija, neobično romantičan i svakako jedinstven grad na svetu, izgrađena je na 118 malih ostrva na ušću reke Brente u Venecijansku lagunu. Ceo grad ispresecan je mnogobrojnim kanalima duž kojih se nalazi čitav niz crkava i palata prvorazredne vrednosti, koje tvore jedinstveni urbani sklop. Zbog toga je Venecija proglašena spomenikom svetske baštine. Posle obilaska mnogobrojnih Venecijanskih znamenitosti vraćamo se vozom u Veneciju Mestre i posle autobusom putujemo ka Novoj Gorici gde se smeštamo u đačkom internatu. Ujutru odlazimo na plažu nadomak Trsta i ceo dan provodimo kupajući se u moru. Dali smo lepši šlag mogli imati, juče na Mon Blanu a danas na Moru.
Povratak domovima i iza nas ostaje prelepo iskustvo…
Zahvaljujemo svim članovima ekspedicije najpre na učešću a zatim na svesrdnom trudu da ova akcija protekne na najbolji mogući način. Veliku zahvalnost dugujemo i prijateljima Slovencima koji su nam nesebično pružili veliku pomoć u organizaciji ove ekspedicije.
Vođa ekspedicije i uspona: Milanka Arsić
Pomoćnik: Nikola Donovski
Izveštaj: Branko Dikić
Slike: Zoran Aranđelović, Irina Juhas, Slobodan Savić i Branko Dikić