Da li da idem na Solunsku glavu ili ne…
U moru obaveza predah bi godio…Spakovana krećem na posao, ne znajući dal ću posle posla otići za Beograd…
Milanka stiže na stanicu sa sve sarmicama od konjskog mesa… Naša Milanka… Sa rancem punijim nego kad ide na Monblan…
Grupa od šest planinara krenula je autobusom za Skoplje… Četri planinara iz Sombora meni poznata od ranije… Bračni par Šmit, uvek simpatični J I jedna malecka, Marija sa kojim sam podelila avanturu ultra freš maratona na kojem je „Balkan“ prvi put učestvovao…I Marijin tata…Stigli smo oko šestu ujutru na kafu i burek u „Šeherezadu“…Oko pola osam priređeno mi je iznenađenje Zvonko nam se pridružuje na akciji!
Dolazi pobratimsko društvo „Makpetrol“ i krećemo put sela Nežilovo…
Prvi dodir sa čistom nabujalom rekom Babunom i odoše brige… Pokušavam da se nagledam te uzavrele reke kako bih je što realističniju ponela u sebi… I prekide me pitanje: „Što si se tako zagledala u reku, Anja?“ Ubrzo je stigao traktor… Velike ranceve smo natovarili u isti a takođe i deo ekipe… Krećemo u šetnju ka izvoru Babune…
 |
 |
| Reporteri BBC-ja |
U prvih par koraka nalazim društvo na ovoj akciji… Jedna mala luckasta Makedonka i zabava počinje…
 |
Iz srca Jakupice izvire ta bujica okrepljenja zvana Babuna… Voda hladna… Pećina iznad izvora… Huk… Za tren oka pratim Branku ne bih li odgore videla vodopad… Bar bosa ako već ne mogu da se kupam… Čovek tek kad je bos je slobodan… Osećam mahovinu pomešanu sa vlagom… Tople stene… Sve kroz stopala pa pravo na srce… Sunčanje, odmor, uživanje…I ekipa jedva se nakanila da se odvoji od reke…
Uvek nađem dobro društvo :)))
 |
 |
| „Nemoj Anja tamo“, i preti mi prstom, a eto i nje! |
 |
 |
 |
 |
Krećemo put doma „Čeples“… Svako svojim putem… U domu nezaobilazni čovek koji je oborio Ginisov rekord po broju uspona na Solunsku glavu… Jesam li rekla da je vreme bilo fantastično? Uh, zaboravila sam… Gledajte malo slike!
 |
Okupirali smo sto doma… I Tanja i ja opkolismo našeg novog druga Gjoreta… Najlepše je podeliti smeh sa nekim…
 |
| Gjore ozbiljno shvata planinarenje! |
Kako sam legla, tako sam zaspala…
Ustajanje ujutru u 5h! Spremanje za uspon i idemo na marš!
Pokušavam da stignem Tanju ali ona pošto je navikla da gleda odjuče narandžastu jaknu ispred sebe i sama me pušta… Tu upoznajem patologa iz Beograda koji je ko zna kako dospeo na akciju sa nama i hoce da nastavi da se penje na visine… Uz Milankin prekor , koja je svima nama mama, on u patikama istrčava na vrh Zvonko ga prati, on uvek vija najjače Tanja i ja uz priču u vetar polako do gore…
united colors of benetton
 |
| Nisam zaboravila majcu!!! |
 |
| Naša Miki :))) |
 |
| Idemo na marš! |
Stigao nas je i Goran :), od nestrpljenja ustao j eu 3h..
(Pa me ti i u buduće pitaj gde sam punila vodu 😉 )
Tako blizu a tako daleko!
 |
 |
| Ipak sam ispred Gorana 😉 |
 |
| Stari prijatelji na okupu! |
 |
 |
| Vrh u 10h (2540mnv) |
Miki i Marija
 |
| Marijin tata |
Sunce, zavetrina, belilo… Ne pamte nikada lepše vreme da su imali na usponu na Solunsku glavu…
Ja naravno ne mogu bez padanja… Moram nekako privući pažnju… Pri samom početku silaska okliznula sam se… Mislim… Pokušala sam da se zaustavim ali kad sam shvatila da ne mogu, prekrstila sam ruke i opustila se… Kraj vožnje je došao sam po sebi… Pri silasku sretoh Milanku… I sa njom se ponovo vratih na vrh… Vreme je za slikanje! Čuvar kad me je video da sam se vratila kaze:“Tebi se svidela vožnja pa hoćeš ponovo…“
Sa vrha sam strčala… Poslednje trčanje po snegu… Jer stiže leto… Usput sretoh Gjoreta… Takmičili smo se ko će lepše da padne… Ja naravno nemam konkurenciju…
 |
| Bup |
Pri povratku u dom cekala nas je čorba… Svi spojeni velikim loncem Nikoline čorbe… Mmmm… Potom slikanje i krećemo naniže…
Brala sam jagorčevinu… Neverovatno kolko je bilo… A na kraju putešestvija naravno magare…
 |
| Iiiiiiiaaaaaaaaaa |
I topli pozdravi… Jer to behu deveti i deseti april 2011-ve kad smo bili u pravom trenutku na pravom mestu i to znamo samo mi koji smo bili…
 |
| Ispred doma „Čeples“ |
 |
 |
Milanka poručuje:
„Nas sestoro u petak vece iz Beograda krenulo je redovnom linijom ka Skoplju. Sa grupom planinara iz PSD Makpetrol minibusom vozimo se preko Velesa, Bogumile do s. Nezilovo. U s.Nezilova iznajmili smo traktor za prebacivanje stvari do pl. doma Ceples 1450m. Na 6-tom km od s.Nezilova skrecemo u sumu na izvor reke Babune. Nakon uzivanja na izvoru Babune i vodopadu vracamo se na istom stazom do sumskog puta, ostalo je jos 6kmdo planinarskog doma Ceples. Oko 17h stizemo u dom na 1450m, smestaj u visekrevetnim sobama. Pored nas u domu je 30-tak ucenika sa profesorom fiz. vaspitanja iz Velesa. Nedelja 10.april, od planinarskog doma Ceples 1450m u 6.20h nas 17-oro polazimo kroz sumu prema Babinoj dupki i najvisem vrhu Jakupice S.Glavi. Izlazimo na greben vetar se smiruje, uzivamo u lepom danu, fotografisemo… Sneg cvrst, odlican za hodanje oko 11h dolazimo ispod vrha 20-ak m, docekuje nas vojnik-policajac nedozvolja da se izadjemo na sam vrh niti da fotografisemo vrh, zadrzavamo se 30-ak minuta. Povratak istom stazom do pl. doma Ceples. Domacini su nas sacekali sa toplom corbom-supom. Zajednicki rucak, pakujemo se i sa stvarima silazimo niz Cemplesku reku u s.Nezilovo gde nas je cekao minibus. Povratak u Skoplje u Seherezadi neko pije kafu, neko bozu…. pozdravljamo se sa nasim prijateljima i vracamo u Srbiju. Bio je ovo jos jedan prelep vikend u Makedoniji, hvala grupi i prijateljima planinarima iz Makedonije na gostoprimstvu.“
Ja mašem svim našim saputnicima do akcije „30. TRADICIONALNO ISKAČUVANJE NA TITOV VRV“.
Pisala: Anja Bubanja
Slike:Milanka Arsić, Petar Gerasimov, Tanja Mančeva