Karavanke (u Sloveniji poznate i kao Kranjsko gorje) su planinski venac Južnih krečnjačkih Alpa. Prostiru se u smeru zapad-istok dužinom od oko 120 kilometara, dele Austriju i Sloveniju i spadaju u najduže planinske vence u Evropi. Sa severne strane venca, u Austriji, prostire se dolina reke Drave, čiji tok dalje nastavlja kroz Sloveniju. Sa južne strane, Karavanke od Julijskih Alpa deli dolina reke Save, dok istočne krajeve ograđuju Kamniško-Savinjski Alpi i Pohorje. Vekovima se iz današnje Slovenije u Austriju prelazilo preko planinskog prevoja Ljubelj (1370 m), a danas se ispod Karavanki može proći kroz 3 tunela. Najviši vrh Karavanki je Stol sa 2236 metara nadmorske visine. Ostali visoki vrhovi su Vrtača (2181 m), Kepa (2143 m), Košuta (2133 m), Peca (2126 m) i dr.

PROGRAM AKCIJE

petak, 22. jul

– polazak u 23.30 časova iz Skerlićeve ulice u Beogradu (doći deset minuta ranije)

– noćna vožnja auto-putem kroz Hrvatsku i Sloveniju preko Zagreba, Ljubljane i Kranja, a potom regionalnim putem preko Tržiča do Ljubelja


subota, 23. jul

– u jutarnjim satima stižemo do parkinga ispod prevoja Ljubelj, odakle nakon pripreme i prepakivanja polazimo na turu

– od parkinga se penjemo stazom koja vodi dolinom između Begunjščice i Ljubeljščice ka planinarskom domu na Zelenici

– kod planinarskog doma na Zelenici ćemo napraviti pauzu, a nakon toga polazimo na uspon ka vrhu Vrtača - jednom od vrhova Karavanki

– stazom kroz šumu prelazimo preko južnih padina Vrtače, a nakon izlaska iz šume sledi strmiji deo uspona na vršni greben i vrh Vrtača (2181 m)

– nakon pauze za odmor i fotografisanje sa vrha se spuštamo istom stazom do doma na Zelenici, a potom i do parkinga gde završavamo turu

– vožnja ka Kranjskoj Gori i prevoju Vršič do Koče na Gozdu, gde ćemo se smestiti i prenoćiti

dužina staze je oko

0 km

ukupan uspon je oko

0 m

trajanje ture je oko

0 sati

Julijski Alpi su planinski masiv koji se prostire u Sloveniji i Italiji. Deo su Južnih krečnjačkih Alpa. Sačinjavaju ih naslage krečnjaka i zato se naglo uspinju, a vrhovi i grebeni su nazupčani. Između planinskih grebena leže duboke doline koje su napravili lednici (glečeri).

Ime nose po rimskom vladaru Gaju Juliju Cezaru. Najviši vrh je i najviši vrh Slovenije - Triglav (2864 m), a drugi po visini je italijanski Montaž (2753 m). Veliki deo Julijskih Alpa uključen je u Triglavski nacionalni park.

nedelja, 24. jul

– polazak iz doma u ranim jutarnjim satima

– kraća vožnja od planinarskog doma do planinskog prevoja Vršič, sa kog polazimo na turu ka vrhu Prisojnik

– uspon severozapadnom stranom Prisojnika, obezbeđenom planinarskom stazom, kroz Prisojnikovo okno do vršnog grebena

– grebenom nastavljamo uspon do najviše kote Prisojnika (2547 m)

– nakon pauze na vrhu sledi spust južnom stranom Prisojnika (tzv. Slovenska pot) pored čuvene Ajdovske deklice ka prevoju Vršič, gde završavamo turu

– kraća vožnja do Koče na Gozdu, odmor i noćenje

dužina staze je oko

0 km

ukupan uspon je oko

0 m

trajanje ture je oko

0 sati

ponedeljak, 25. jul

– polazak iz doma u ranim jutarnjim satima

– kraća vožnja od planinarskog doma do planinskog prevoja Vršič, sa kog polazimo na turu ka vrhu Jalovec

– stazom ispod grebena Mojstrovke dolazimo u podnožje Jaloveca odakle sledi duži uspon preko stena, sipara i stenovitih ploča ka Jelovškoj škrbini

– obilaskom vrha Goličice izlazi se na Loški žleb, a odatle opet preko stenovitih ploča i sipara do Jaloveca (2645 m) - jednog od najmarkantnijih vrhova Julijskih Alpa

– sa vrha se pruža odličan pogled na veliki broj alpskih vrhova i nekoliko ledničkih dolina

– sa vrha se prvo spuštamo ka planinarskom domu Zavetište pod Špičekom, gde ćemo napraviti pauzu, a od doma dalje do izvora Soče u dolini Zadnja Trenta, gde završavamo turu i gde će nas čekati prevoz

– vožnja do Boveca, smeštaj u hostel i noćenje

dužina staze je oko

0 km

ukupan uspon je oko

0 m

trajanje ture je oko

0 sati

utorak, 26. jul

– dan predviđen za odmor i kraću planinarsku turu

– vožnja od Boveca do Mangartskog sedla gde ćemo provesti vreme uživajući u lepoti lokaliteta i fantastičnim vidicima

– oni koji budu želeli moći će da se ispenju na Mangart osiguranom i atraktivnom planinarskom stazom kojom se na vrh izlazi sa južne strane

– nakon izlaska na Mangart (2679 m) sledi pauza za odmor i fotografisanje, a nakon toga silazak severnom stranom planine do Mangartskog sedla

– vožnja do Boveca i slobodno popodne za odmor

– noćenje u hostelu u Bovecu

dužina staze je oko

0 km

ukupan uspon je oko

0 m

trajanje ture je oko

0 sata

sreda, 27. jul

– ustajanje u ranim jutarnjim satima i vožnja od Boveca do koče na planini Kuhinja u podnožju Krna

– uspon od planinarskog doma ka jezeru u Lužnici, gde ćemo napraviti pauzu, a potom pešačenje nastaviti kroz udolinu, podnožjem velikih sipara, sve do prevoja Prag

– ukoliko bude bilo dovoljno vremena ispećemo se na Vrh na Peski (2176 m) i vratiti nazad do prevoja

– sa prevoja nastavljamo uspon oko vrha Batognica ka vrhu Krn (2244 m) - jednom od najjužnijih visokih vrhova Julijskih Alpa

– nakon pauze na vrhu sledi silazak severnom stranom planine ka jednom od najlepših jezera u Sloveniji - Krnskom jezeru, pored kog ćemo takođe napraviti pauzu

– od Krnskog jezera spuštamo se do planinarskog doma u Lepeni, gde nas čeka prevoz

– kraća vožnja do Boveca i noćenje

dužina staze je oko

0 km

ukupan uspon je oko

0 m

trajanje ture je oko

0 sati

četvrtak, 28. jul

– dan predviđen za odmor i kraću planinarsku turu

– oni koji budu želeli moći će gondolom da se prevezu od Boveca do Sedla (2200 m) na Kaninu, a odatle ćemo napraviti kraću turu do Prestreljeniškog okna - atraktivnog geomorfološkog fenomena

– nakon toga zaputićemo se planinarskom stazom ka najvišem vrhu - Visokom Kaninu (2587 m), sa kog se pruža pogled na brojne vrhove Alpa, dolinu Soče i Jadransko more

– nakon pauze na vrhu spustićemo se istom stazom do Sedla i gondolom vratiti u Bovec

– slobodno popodne za odmor; noćenje u Bovecu

dužina staze je oko

0 km

ukupan uspon je oko

0 m

trajanje ture je oko

0 sati

petak, 29. jul

– ustajanje u ranim jutarnjim satima i vožnja od Boveca preko Trente do parkinga u dolini Zadnjica

– uspon dolinom Korita do prevoja Luknja (koji razdvaja dolinu Vrata od doline Zadnjica) gde ćemo napraviti pauzu za odmor

– u slučaju povoljnih vremenskih prilika ispećemo se preko grebena Plemenice osiguranom planinarskom stazom do Triglava (2864 m) i potom spustiti južnom stranom do Koče na Doliču

– u slučaju manje povoljnih vremenskih prilika pre prevoja Luknja odvojićemo se na stazu kojom ćemo sa zapadne strane zaobići Triglav i doći do Koče na Doliču

– smeštaj i noćenje u Koči na Doliču

dužina staze je oko

0 km

ukupan uspon je oko

0 m

trajanje ture je oko

0 sati

subota, 30. jul

– u jutarnjim satima polazimo iz Koče na Doliču na uspon ka vrhu Kanjavec

– kontinuiranim usponom preko stenovitog terena izlazimo na Kanjavec (2569 m), gde ćemo napraviti pauzu za odmor, fotografisanje i uživanje u vidicima

– nakon toga sledi silazak sa vrha do raskrsnice iznad jezera, a potom se kratko penjemo ka vrhu Velika Zelnarica (2320 m) sa kog se pruža lep pogled na Veliko jezero (Ledvica) u dolini

– nakon pauze na vrhu pešačenje nastavljamo grebenom iznad Doline Triglavskih jezera preko vrhova Mala Zelnarica (2310 m), Kopica (2213 m), Velika Tičarica (2091 m) i Mala Tičarica (2071 m) do prevoja Štapce

– sa prevoja se spuštamo do Triglavskih jezera i Koče pri Triglavskim jezerima gde ćemo se smestiti i prenoćiti

dužina staze je oko

0 km

ukupan uspon je oko

0 m

trajanje ture je oko

0 sati

nedelja, 31. jul

– u jutarnjim satima polazimo iz Koče pri Triglavskim jezerima ka Lopučniškoj dolini

– spuštajući se na kraju doline dolazimo do Crnog jezera, a odatle se nakon kraće pauze za fotografisanje i razgledanje jezera spuštamo u Komarču do Koče pri Savici gde nas čeka prevoz i gde završavamo turu

– oni koju budu želeli moći će da prošetaju od planinarskog doma do slapa Savice i vide ovaj lep vodopad

– nakon pakovanja stvari sledi vožnja pored Bohinjskog i Bledskog jezera i povratak za Beograd uz usputnu pauzu za ručak

dužina staze je oko

0 km

ukupan uspon je oko

0 m

trajanje ture je oko

0 sata

OPREMA

letnja visokogorska (obavezan šlem, pojas i ferata set); spisak potrebne opreme biće blagovremeno poslat učesnicima akcije


SMEŠTAJ

dva noćenja u Koči na Gozdu, četiri noćenja u hostelu u Bovecu, po jedno noćenje u Koči na Doliču i Koči pri Triglavskim jezerima


ISHRANA

iz ranca i u planinarskim domovima (kočama); moguća je dopuna hrane u prodavnicama u Bovecu


KOTIZACIJA

400 evra (prevoz i osam noćenja); akontacija od 100 evra plaća se prilikom prijave


INFORMACIJE I PRIJAVE

telefonom, imejlom ili utorkom od 19.00 do 20.30 h u prostorijama kluba; uz prijavu dostaviti broj telefona, broj pasoša, datum rođenja, broj planinarske kartice sa plaćenom članarinom za tekuću godinu i naziv kluba čiji ste član


VAŽNE NAPOMENE


Svaki učesnik akcije učestvuje na sopstvenu odgovornost.
Od svih učesnika akcije očekuje se adekvatna psihofizička pripremljenost.
U slučaju da bude procenjeno da planinar iz bilo kog razloga može ugroziti svoju, ili bezbednost grupe, polazak na uspon neće mu biti dozvoljen.
Organizator akcije zadržava pravo izmene programa u slučaju nepredviđenih okolnosti.
Prijava postaje važeća tek nakon uplate akontacije.
U slučaju odustajanja potrebno je naći zamenu jer novac ne može biti vraćen ili iskorišćen za drugu akciju.
Na akciju obavezno poneti planinarsku karticu sa plaćenom članarinom za tekuću godinu.
Za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancija putovanja.
Za dane trajanja akcije potrebno je obezbediti putno zdravstveno osiguranje.
Cena povratne karte za gondolu Bovec - Kanin je 18 evra.
Cena ulaznice za pristupnu stazu do vodopada Savica je 3 evra.



Zahtevnost akcije


Podrazumeva fizičku (kondicionu) i tehničku zahtevnost akcije.


10/10

Goran Savić

Vodič

Goran Savić

Licencirani planinarski vodič 2. kategorije Matični broj 557


Imejl
ranacgo@gmail.com

Broj telefona
+381 64 224 12 75